Срби на Косову и Метохији суочавају се са безбједносним, економским и институционалним изазовима јер је такозвана косовска полиција преузела извршну власт на већински српском сјеверу покрајине, што Србе највише плаши, оцијенио је историчар Александар Гуџић.
– Полиција је та која одлучује да ли ће негдје бити постављен мурал, да ли ће нека институција радити, полиција одлучује шта је дозвољено, а шта не, да ли неко на мајици има израженије националне симболе, да ли ће се пјевати на Газиместану. Имамо полицијски систем који се сручио на Србе – навео је Гуџић.
Он је указао на то да Срби на Косову и Метохији већ 20 година живе са знањем да им се може поновити погром као 17. марта 2004. године, да могу доживјети судбину анадолских Грка или Јермена.
– То је нешто са чим Срби живе из године у годину, из процеса у процес, из дана у дан – рекао је Гуџић за РТС, наводећи да поред тог безбједносног изазова постоји и проблем економске природе, али да Србе највише брине институционални притисак Приштине који је посљедњих година појачан.
Гуџић је поменуо и недавну пуцњаву у једном кафићу у Лапљем Селу, код школског игралишта, која је изгледала као да је из неког ратног филма и узнемирила родитеље и дјецу који су се нашли у близини.
Он подсјећа да, према извјештајима међународних организација, на Косову и Метохији има више од пола милиона дугих цијеви заосталих из ратова деведесетих година прошлог вијека.
Историчар Александар Раковић рекао је да приштински окрутни систем не би могао да функционише без подршке бар дијела међународне заједнице иако се сада не дешавају често убијања, протјеривања Срба, али има хапшења и привођења.
Он је подсјетио на недавно саопштење Епархије рашко-призренске у којем се указује на могућност нестанка Срба са Косова и Метохије и позива међународна заједница да поведе рачуна о дјеловању приштинских институција и системском прогону српског народа.
– То је полицијски систем који даје резултате. Кад се сеје страх, онда људи почињу да, посебно због своје дјеце, размишљају о томе како да их заштите и у којим срединама треба да одрастају – навео је Раковић.
Срна