Расплет у Источној Илиџи означио је крај покушаја фузије Српске демократске странке (СДС) и Покрета „Сигурна Српска“ (ПСС), као и идеје да Драшко Станивуковић буде заједнички кандидат дијела опозиције за предсједника Републике Српске. Одлуком Главног одбора СДС-а да подржи Бранка Бланушу, иницијатива Предсједништва странке практично је стављена ван снаге, чиме су поново испољене дубоке разлике унутар СДС-а, али и опозиционог блока.
Према оцјенама дијела политичких аналитичара, овакав исход отвара могућност да опозиција на изборима наступи са више кандидата, што би могло довести до расипања гласова и слабљења њене позиције у односу на владајућу коалицију. То мишљење дијели и политички аналитичар Драго Вуковић који сматра да је и овај случај показао да унутар СДС-а већ годинама постоји неколико супротстављених политичких фракција које производе сталне кризе унутар странке.
– Те подјеле унутар СДС-а посебно су дошле до изражаја на пријевременим предсједничким изборима, када је као компромисно рјешење представљен Бранко Блануша. Он је требало да буде неко ко ће да помири све те струје. Значи, Блануша није настао као плод једне смишљене политике, него као неко ко је требало да помири завађене стране. Али, до тога није дошло. Како објаснити да је Предсједништво донијело једну, а Главни одбор другу одлуку. То је неозбиљно – истакао је Вуковић.
Наводи и да је Бланушин приједлог да Станивуковић буде заједнички кандидат за предсједника Републике Српске, а коју је он изнио на Предсједништву био далеко прагматичнији и бољи и за СДС и за опозицију.
– Мислим да би Станивуковић имао далеко више шанси у одмјеравању снага са кандидатом СНСД-а. Блануша је тога био свјестан. Међутим, Главни одбор тако није мислио, што представља једну врсту политичког парадокса. Биће занимљиво видјети какав ће бити одговор Станивуковића и ПСС-а. Ово све води томе да опозиција не иде са једном колоном и једним кандидатом, већ са више њих. На тај начин стварају се услови за потпуни пораз опозиције на наредним општим изборима – каже Вуковић.
Без идеологије и програма
На питање зашто онда опозиција не крене путем јединства, Вуковић наводи да је највећи проблем што она нема идеологије и програма, те сагласности око визије будућности Републике Српске.
– Дијеле власт и прије избора. Међу њиховим лидерима најважније питање је ко ће се гдје ухљебити. А погледајмо само како изгледа опозициона сцена. Имамо подијељени СДС, ПДП који је остао готово без чланства, јер је добар дио људи прешао у ПСС. Наравно, ту је и верзија ПДП-а коју промовише Игор Црнадак. Ту је и Небојша Вукановић који не може ни са ким да сарађује. Ако ово све саберемо, можемо се с правом запитати шта је то опозиција у Републици Српској. То су мале интересне групе. Погледајте само Младена Босића, који је упропастио СДС, али већ 20 година живи од чланске карте која му је обезбиједила висока примања у државним институцијама. Такође, да ли Станивуковић може бити опозиционар ако управља највећим градом Српске. Исто важи и за Љубишу Петровића. Мој утисак је да опозиција једноставно није спремна да се суочи са влашћу. Галама која се прави само је алиби за изборни неуспјех – нагласио је Вуковић.
У СДС-у су се у претходном периоду искристалисала два приступа. Један је заговарао шире опозиционо окупљање око Драшка Станивуковића као најпрепознатљивијег опозиционог актера, уз идеју заједничке кандидатуре за предсједника Српске. Други је сматрао да би такав модел довео до губитка политичког идентитета СДС-а и његовог потискивања у други план.
Према незваничним информацијама, и дио страначког врха блиског Дарку Бабаљу био је склон концепту фузије са ПСС-ом и заједничког наступа са Станивуковићем, који је у том моделу виђен као заједнички кандидат опозиције. Важно је напоменути да је, према истим сазнањима, и Бранко Блануша у једном тренутку био спреман да подржи идеју ширег опозиционог договора, у оквиру којег би дошло до интеграције ПСС-а у СДС и заједничке кандидатуре Станивуковића. Тај концепт, међутим, није добио већинску подршку унутар странке.
Коначну одлуку донио је Главни одбор СДС-а, који је на маратонској сједници у Источној Илиџи већином гласова подржао Бранка Бланушу као кандидата за предсједника Републике Српске. Тиме је одбачена иницијатива о интеграцији ПСС-а у СДС и заједничкој кандидатури Станивуковића, која је претходно имала подршку Предсједништва странке.
Међу највећим противницима приближавања ПСС-у био је бивши предсједник странке и начелник Теслића Милан Миличевић, који је поручио да се не може прихватити сценарио у којем би СДС водио неко ван страначке структуре, док је градоначелник Бијељине Љубиша Петровић нагласио да се државотворна странка не смије доводити у зависност од политичких договора и личних амбиција.
Лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић оцијенио је да је на сједници Главног одбора пропао пуч у СДС-у, али и да Бранко Блануша није најбољи кандидат. Истовремено је додао да су управо унутрашње подјеле и различити интереси довели до тога да СДС пропусти прилику за јединствени опозициони наступ.
Станивуковић: Хвала Блануши
Лидер Покрета „Сигурна Српска“ Драшко Станивуковић захвалио је Предсједништву СДС-а и Бранку Блануши што су га предложили као кандидата за предсједника Српске.
– То је част, али још више обавеза коју као предсједник ПСС схватам веома озбиљно. Јасно сам разумио и поруку једног дијела чланова Главног одбора СДС-а. То је питање које ћемо отворено размотрити. Колико год нам полазне основе биле различите и колико год пут до циља био изазован, на крају је најважније постићи јединство и обезбиједити заједнички наступ. Као предсједник једне од водећих опозиционих странака том циљу остајем потпуно привржен – поручио је Станивуковић.
Извор: Глас Српске/Вељко Зељковић