Од почетка 2026. године у Републици Српској обезбијеђен је већи број лијекова за обољеле од мултипле склерозе и сваки пацијент који је кандидат добиће неки од лијекова који модификују природни ток болести. Истиче ово др Андреа Сладоје, специјалиста неурологије ЈЗУ Болница „Србија“ Источно Сарајево.
О овој теми говори поводом 30. маја, Свјетског дана борбе против мултипле склерозе.
Мултипла склероза је хронично аутоимуно, инфламаторно обољење централног нервног система које се карактерише удруженим запаљенским и демијелинизационим промјенама, као и глиозом.
Тачан механизам настанка болести није познат
„Сматра се да настаје интеракцијом генетских фактора и фактора спољашње средине. Не може се везати за један ген, већ је ријеч о полигенском насљеђивању, док се од фактора спољашње средине наводе Epstein-Barrov вирус, недостатак витамина Д и пушење“, нагласила је др Сладоје.
Она истиче да је инциденца болести већа код жена. Постоје три природна тока мултипле склерозе: релапсно-ремитентни, примарно прогресивни и секундарно прогресивни, а код највећег броја пацијената ријеч је о релапсно-ремитентној форми болести.
Др Сладоје је појаснила да постоје погоршања, односно релапси, који могу бити моторни и односити се на слабост екстремитета, сензорни, попут утрнулости и мравињања, затим оптички неуритис, који подразумијева нагло смањење оштрине вида на једном оку, поремећаји функције сфинктера, као и вртоглавица, која је често први симптом болести.
„Након релапса слиједе периоди ремисије, када долази до потпуног повлачења симптома болести. Код примарно прогресивне форме болести неуролошки дефицити се таложе од самог почетка. Временом, у просјеку након 10 до 15 година, код већине пацијената болест прелази у секундарно прогресивну форму, коју карактерише споро, али незаустављиво нагомилавање неуролошких дефицита“, нагласила је др Сладоје.
Велики значај раног откривања болести
Према њеним ријечима, од великог значаја су рано откривање болести и правовремено упућивање пацијента неурологу већ при најмањој сумњи. За постављање дијагнозе користе се неуроимиџинг, односно магнетна резонанца мозга и кичмене мождине, лумбална пункција, као и евоцирани потенцијали.
„За лијечење се користе пулсне дозе кортикостероида у терапији релапса, а од 1993. године доступна је и терапија која модификује природни ток болести и успорава њену прогресију“, навела је др Сладоје.
Нажалост, посљедњих година број обољелих је у порасту, а тачан разлог за то није познат. Према посљедњим подацима, у Републици Српској од мултипле склерозе болује око 2.500 особа, што представља значајан раст у односу на 2018. годину, када је регистровано око 1.700 пацијената.
Свјетски дан мултипле склерозе обиљежава се сваке године 30. маја. Циљ овог дана је подизање свијести о мултиплој склерози као тешкој хроничној аутоимуној болести централног нервног система, ширење информација о могућностима лијечења, као и пружање подршке обољелима.