У подножју Романије, кречњачког масива Градина, недалеко од Кадиног Села код Мокрог, налази се једно од најзанимљивијих и најмање истражених природних богатстава Републике Српске – Пећина Мокрањска Миљацка.
Иако споља дјелује скромно, иза њеног улаза отвара се сложен и разгранат подземни систем дуг километрима.
Влада Републике Српске прогласила је 2021. године Пећину Мокрањска Миљацка спомеником природе, препознајући њен изузетан геолошки, геоморфолошки и хидролошки значај. Заштићено подручје обухвата око 190,4 хектара и налази се под режимом заштите другог степена.
Оно што ову пећину чини посебном јесте њена величина и чињеница да још увијек није у потпуности истражена. До сада је мапирано око 7,1 километар подземних канала, док бројни бочни пролази остају недоступни и непознати. Због тога се у стручној јавности и даље разматра њен пуни спелеолошки потенцијал.
На самом извору из пећине избија хладна вода сталне температуре око 6,2 °C, формирајући ток Мокрањске Миљацке. Већ након улаза посјетиоце дочекују подземна језера, уски пролази и дворане које изгледају као призори из неког другог свијета.
Посебно се издваја фосилни дио пећине, гдје се налази велика дворана ширине око 20 метара, богата пећинским накитом – сталактитима, сталагмитима, сигама и другим облицима које је природа стварала хиљадама година.
Међутим, права вриједност Мокрањске Миљацке није само у њеном изгледу, него и у ономе што крије. У пећини су пронађени остаци пећинског медвједа (Ursus spelaeus) и дабра (Castor fiber), што свједочи о дугој историји овог простора и промјенама које су се дешавале кроз хиљаде година.
Значајна су и биоспелеолошка истраживања спровођена у периоду 2007–2009. године, у којима су учествовале бројне спелеолошке екипе из Италије, Словеније, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, укључујући удружења „Gruppo Grotte Novara“ и „Gruppo Speleologico Bolognese“.
Тада је документовано око 7,1 километар канала, што је у том тренутку сврстало овај систем међу најдуже у Босни и Херцеговини.
Пећина тренутно није отворена за туристичке посјете, што би можда, у складу са њеном атрактивношћу, требало промијенити у наредном периоду. Унутрашњост пећине до даљњег остаје један од најмистериознијих подземних свјетова Романије и Републике Српске – свијет који и даље није открио све своје тајне.
Извор: ИСТОК плус /istokplus.com/
