Православна црква данас обиљежава празник Преображења Господњег. Према народном вјеровању, Преображење је празник када се „преображава и гора и вода“, када се почиње јести грожђе и престаје купање у ријекама.
Преображење Господње је догађај описан у Јеванђељу, односно празник којим се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. Тиме је ученицима дат наговјештај славе каква ће бити у вјечности.
Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповиједи на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен „са лицем сјајним као сунце и хаљинама свијетлим као снијег“.
Преображење Господње је у православљу познато и као љетње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца – „Ово је Син мој љубезни… њега послушајте“.
Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вјере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозавјетне законе и пророке.
На иконама Преображења, које се налазе на сваком иконостасу православних храмова, слика се Господ Исус Христос на Гори окружен свјетлошћу, са Илијом, Мојсијем и тројицом апостола који уплашени леже на земљи.
Преображење пада увијек у вријеме Госпојинског поста, па су зато посне и православне трпезе.
У народу се слави Преображење као прелаз из љетњег у зимски период, кад ваздух и вода постају хладнији, лишће почиње да жути и све у природи што је до тада бујало полако вене. Тог дана се не ради.
Већ око Преображења пролазе несносне врућине и вријеме постаје хладније, нарочито ноћу.
Због те промјене у природи настала је у народу изрека – „Преображење је, преображава се и гора и вода“.