Према подацима за период од 2020. до 2024. године, Источно Сарајево остварило је раст броја регистрованих пословних субјеката од 22,6 одсто и запослености од 11,4 одсто, док је позитиван миграциони салдо забиљежен и 2025. године.
Источно Сарајево јача своју позицију као регионални привредни, образовни и урбани центар, а раст броја пословних субјеката, запослених и просјечних плата, уз позитивна миграциона кретања, неки су од показатеља развоја града на које је указао градоначелник Љубиша Ћосић, анализирајући статистичке податке Завода за статистику Републике Српске.
Према подацима које је објавио Ћосић, Источно Сарајево је 2024. године имало други највећи позитиван миграциони салдо у Републици Српској, одмах иза Бањалуке, а испред Бијељине и Требиња.
Позитиван тренд настављен је и наредне године, када се на подручје града доселило 1.165 лица, док се одселило 886, што представља позитиван салдо од 279 становника у евидентираним унутрашњим миграцијама.
Број пословних субјеката повећан за 22,6 одсто
Један од показатеља привредног кретања јесте број регистрованих пословних субјеката, који је у Источном Сарајеву повећан са 2.520 у 2020. години на 3.089 у 2024. години.
Ријеч је о повећању за 569 пословних субјеката, односно 22,6 одсто. Поређења ради, раст на нивоу Републике Српске износио је 15,8 одсто, у Бањалуци 20,6 одсто, Бијељини 16,6 одсто, а Требињу 21,1 одсто.
Ови показатељи сврставају Источно Сарајево међу градове који су у посматраном периоду забиљежили динамичнији раст броја пословних субјеката од републичког просјека.
Више запослених и веће просјечне плате
Раст је забиљежен и на тржишту рада. Број запослених на подручју Источног Сарајева повећан је са 16.551 у 2020. години на 18.446 у 2024. години, што је раст од 11,4 одсто.
У истом периоду, број запослених у Републици Српској повећан је за 5,6 одсто, у Бањалуци за 10,9 одсто, а у Бијељини за 8,8 одсто.
Просјечна нето плата у Источном Сарајеву порасла је са 972 КМ на 1.430 КМ, односно за 47,1 одсто у номиналном износу. Ипак, стварни раст куповне моћи зависи и од кретања цијена, па повећање просјечних примања не значи нужно и једнак раст животног стандарда.
Раст туристичких долазака и броја ученика
Позитивна кретања забиљежена су и у туризму. Број долазака туриста повећан је са 45.741 у 2020. години на 54.674 у 2024. години, док је број ноћења порастао са 126.562 на 132.801.
У односу на 2020. годину, број долазака повећан је за око 19,5 одсто, а број ноћења за 4,9 одсто.
Када је ријеч о образовању, у посматраном периоду отворена је једна нова основна школа, док је број ученика у основним школама порастао са 5.006 у школској 2019/2020. години на 5.173 у школској 2023/2024. години. То је повећање за 167 ученика.
Циљ је бољи животни стандард
Градоначелник Љубиша Ћосић оцијенио је да наведени показатељи потврђују развојни потенцијал Источног Сарајева и јачање његове улоге у Републици Српској.
Он је нагласио да је, поред остваривања позитивних статистичких резултата, важно да се они одразе на свакодневни живот грађана, кроз отварање нових радних мјеста, унапређење јавних услуга и инфраструктуре те стварање бољих услова за живот.
Према његовим ријечима, циљ је да Источно Сарајево буде град у којем људи желе да остану, заснивају породице и проналазе могућности за лични и професионални развој.
Istokplus.com