Отворено писмо директора КП „Водовод и канализација“ а.д. Источно Сарајево преносимо у цјелости.
„Дуго сам ћутао.
Ћутао сам док су се по анонимним порталима и друштвеним мрежама редале приче о „граду без воде“, „редукцијама“, „прекомјерној градњи“ и наводном развоју који ће Источно Сарајево оставити жедним.
Не зато што нисам имао шта да кажем. Него зато што сам сматрао да је много часније одговорити радом него статусом. А и зато што ме нико ништа није питао. А доносили су закључке без гласа оних који знају.
Али када неко почне страх од несташице воде користити као аргумент да треба зауставити развој Источног Сарајева, онда као директор Водовода имам обавезу да говорим. И говорићу чињеницама.
КП „Водовод и канализација“ а.д. Источно Сарајево није увео редукције.
А иза нас је период у којем би мало ко могао замјерити систему и да их је морао увести.
Мјесеци готово без озбиљних падавина. Екстремне температуре. Огромна удвостручена потрошња. Суша, чију снагу није могла игнорисати ни Европа. Осврните се широм наше републике и погледајте земље у окружењу, осјетите њихове проблеме са водом. Ни моћни Дунав није остао поштеђен. Дунав – европски гигант, ријека чији се проток мјери хиљадама кубних метара у секунди, осјетио је посљедице хидролошког екстрема.
А ми немамо Дунав. Немамо Саву. Немамо Дрину. Немамо Врбас поред својих водозахвата. Имамо наша мала изворишта које нам је природа дала. Имамо наш бисер Тилаву. И гледали смо како нам је Тилава пала на мање од половине своје издашности.
Застанимо на тој чињеници. Једно од наших најважнијих изворишта више је него преполовљено.
Али када је Тилава пала – Источно Сарајево није пало.
Зашто?
Зато што смо радили онда када кризе није било.Тражили смо нова изворишта. Истраживали. Бушили. Градили. Повезивали систем. Модернизовали дигитални надзор система. Тражили нове литре воде јер смо знали да ће овај град расти и да ће једном доћи година у којој природа неће бити на нашој страни.
Та година је дошла. А редукција нема.
То није случајност. То је резултат. Иза тог резултата стоје људи. Прво људи који су нас разумјели из општинске и градске власти и подржали финансијски све наше активности.
А онда људи КП „ Водовод и Канализација“ а.д. Источно Сарајево, у тишини далеко од очију јавности. Људи који су по највећој врућини били у каналима и на врелом асфалту. Који су ноћу излазили на кварове. Који су били на извориштима и бунарима. Који су док је град спавао чували и стабилизовали систем да бисмо свако јутро дочекали са пуним резервоарима. И на те људе сам поносан. Јер када је било најтеже, нису тражили изговор. Тражили су рјешење.
Нисмо чинили услугу нити очекујемо захвалност. То је наш посао. Зато ме не плаши критика. Критикујте мене. Критикујте Водовод. Тражите да будемо бољи.
Кажу: „Превише се гради.“
Ја кажем: Хвала Богу да се гради. Хвала Богу да људи желе да живе овдје. Да младе породице купују станове. Да долазе инвестиције. Да се отварају фирме. Да град расте. Јер алтернатива граду који расте није град у којем је све остало исто. Такво Источно Сарајево не желим.
А ја, док сам одговоран за овај систем, никада нећу рећи:
Зауставите градњу јер нама недостаје воде.
Рећи ћу: Треба нам више воде. Хајде да је пронађемо. И управо то радимо. Нове количине смо већ пронашли и данас је користимо. Довели смо извориште Грабске млине кроз 10 километара дуг цјевовод. Оснажили и модернизовали извориште Топлик. Увели у систем изворишта Топличина И Касиповац. Изградили смо истражно-експлоатациони бунар у Топлику. Дошло је и Матића Врело.
И нисмо стали.
Нове бунаре смо већ пронашли и избушили. Пред нама је посао да их испитамо, опремимо и уведемо у систем. Неке ћемо тек да бушимо. То је одговор озбиљног предузећа на раст града.
Не: „Зауставите град.“
Него: „Пронађимо још воде.“
И улагања се настављају. Почиње реконструкција филтерског постројења вриједна 5,5 милиона КМ, коју финансира Општина Источно Ново Сарајево. Постројења које ће остати будућим генерацијама у наредних 50 година. Фабрика воде која омогућава да пијемо бистру и чисту воду и онда када су сва изворишта у окружењу замућена. Тиме се мало која општина и град могу похвалити. И то треба јасно рећи. И урадићемо то. Јер наш посао није да тражимо од Града да се прилагоди постојећем Водоводу.
Наш посао је да изградимо Водовод који може пратити Град.
А сада нешто и онима који ових дана тако лако доносе пресуде. О онима који се крију иза анонимних портала, који су свој живот свели на „лајк“ и „клик“, који позивају на петиције и који воду покушавају претворити у средство политичког обрачуна, поручујем:
Немојте плашити људе.
Немојте измишљати редукције којих нема.
Немојте узети стварни проблем човјека који на вишој коти или вишем спрату има слаб притисак због мреже коју смо сви заједно оптеретили, додати му неколико неистина и онда од њега правити доказ да цијело Источно Сарајево „нема воде“. Немојте стварни проблем појединог грађанина користити као политички алат.
И немојте тим људима продавати причу да је рјешење њиховог проблема заустављање развоја града. Тиме им не помажете него их користите. Они су наша брига и њихов проблем је наш проблем које смо рјешили и рјешавамо.
Посебно је занимљиво да су поједини успјели да напишу текстове, донесу закључке, прогласе проблем и чак понуде „рјешење“ – а да Водовод нису ни питали.
Нису питали:
Има ли воде? Јесу ли уведене редукције? Нису питали колико је Тилава пала? Нису питали како смо надокнађивали недостајуће количине. Нису питали шта смо изградили. Нису питали која смо нова изворишта пронашли. Нису питали шта тренутно бушимо. Нису питали шта планирамо. Нису питали ни како је систем усред овакве суше издржао без уведених редукција. Ништа нису питали.
Али одговор су већ имали:
„Нема воде.“ „Превише се гради.“ „Зауставите градњу.“ „Потписујте петиције.“
Ако вас заиста занима вода, ваљда прво питате Водовод. Наша врата су отворена. Дођите. Питајте. Тражите податке. Тражите планове. Тражите резултате. Добићете их.
Али ако вам чињенице нису ни потребне, ако Водовод нисте ни питали, а већ сте закључили да „нема воде“ и да треба зауставити развој Града, онда имамо право да се запитамо:
Да ли је вода уопште тема – или само згодан изговор за неку другу причу? Јер брига почиње питањем.
Манипулација почиње унапријед припремљеним одговором.
Опростите, али тешко ћете ме убиједити да добро овом граду жели онај ко му као рјешење нуди да престане да расте. Ко жели добро Источном Сарајеву не тражи начин да га заустави. Тражи начин да ријеши његове проблеме како би могао наставити даље. То је разлика.
Драги суграђани, за воду смо одговорни ми.
Не бјежимо од те одговорности.
Ако мислите да Водовод не може пратити развој – питајте нас.
Ако мислите да немамо довољно воде -тражите од нас план.
Ако мислите да не радимо довољно -тражите резултате.
Ако не пронађемо нове количине -критикујте нас.
Ако не будемо градили -прозовите нас.
И зато, када сљедећи пут прочитате да се овдје „ништа није радило“… када прочитате да је Источно Сарајево „остало без воде“… када вам неко каже да Град треба зауставити јер „нема довољно воде“… немојте вјеровати ни мени.
Немојте вјеровати ни анонимном порталу. Нити онима који о водоснабдијевању не знају ништа. Урадите нешто много једноставније.
Устаните и одврните чесму.
И док вода тече, сјетите се: Моћни Дунав је осјетио снагу ове суше. Наша Тилава пала је више од двоструко. Мјесецима готово да није било озбиљне кише. Потрошња је била огромна.
А вода је ту.
Није дошла случајно. Неко ју је пронашао. Неко је обезбједио новац. Неко је бушио. Неко је положио цијев. Неко је изградио систем.
Неко је синоћ остао будан да би јутрос резервоар био пун раним јутром.
То су људи и институције овог града и овога предузећа. И то је њихов одговор.
Јер нећемо оставити овом граду мање развоја зато што нисмо имали храбрости да направимо више инфраструктуре. Нека Источно Сарајево расте. Нека се граде нови домови. Нека долазе нове породице. Нека долазе инвестиције.
А ми ћемо обезбједити воду.
Нека други иза себе остављају анонимне текстове, петиције и причу да нешто не може.
Ми ћемо остављати изворишта, бунаре, цјевоводе и воду.
Јер постоје они који, када виде проблем, траже разлог да Град стане.
И постоје они који, када виде проблем, траже рјешење да Град може даље. Ми смо изабрали ово друго.
Зато:
Вода неће зауставити Источно Сарајево.
За воду питајте нас.
А ако вас поново буду убјеђивали да ништа нисмо урадили,
ОДВРНИТЕ ЧЕСМУ.
ТУ ЈЕ НАШ ОДГОВОР.“
Љубиша Лаловић, директор
КП „Водовод и канализација“ а.д. Источно Сарајево


