Научници су уз помоћ вјештачке интелигенције открили више од 100 до сада непознатих планета анализирајући старе податке NASA свемирских телескопа. Истраживачи наводе да су многе од ових планета годинама биле „скривене“ у огромним количинама астрономских података које људи нису успјели уочити.
Тим астронома користио је напредне AI алгоритме који су анализирали свјетлосне промјене звијезда, тражећи ситне и неправилне сигнале који могу указивати на постојање планета. Управо такви слаби сигнали често остају непримијећени у класичним анализама.
Највећи број новооткривених свјетова припада групи такозваних егзопланета — планета које круже око других звијезда изван нашег Сунчевог система. Неки од њих су гасовити џинови већи од Јупитера, док су поједине планете по величини ближе Земљи.
Истраживачи истичу да је управо вјештачка интелигенција омогућила да се у кратком времену прегледају милиони астрономских мјерења. Према њиховим ријечима, AI систем је успио препознати обрасце које је људском оку готово немогуће уочити због сложености и количине података.
Научници вјерују да је ово тек почетак и да се у архивама NASA и других свемирских агенција крије још велики број неоткривених планета. Многи подаци прикупљени прије више година никада нису детаљно анализирани модерним AI методама, што отвара могућност за нова велика открића.
Посебно интересовање изазивају планете које се налазе у такозваној „настањивој зони“, подручју око звијезде гдје би могли постојати услови за течну воду и евентуално живот. Иако научници наглашавају да није пронађен доказ ванземаљског живота, нова открића помажу у потрази за свјетовима сличним Земљи.
Ово истраживање многи већ називају једним од најбољих примјера како би вјештачка интелигенција могла промијенити будућност науке. Умјесто да замијени научнике, AI постаје алат који омогућава брже откривање скривених информација у огромним научним базама података.