Висока температура ваздуха може негативно да утиче на здравље грађана, а најугроженије групе су старији, дјеца и пацијенти обољели од хроничних и кардиоваскуларних болести.
Љекари наводе да се пацијенти највише јављају због малаксалости, вртоглавице или краткотрајног губитка свијести, те главобоље које могу да буду удружене са мучнином и повраћањем, отежаним дисањем, убрзаним пулсом, опекотинама коже и различитим алергијама.
Врућина може да буде узрок наведених тегоба због ширења крвних судова и посљедичног пада крвног притиска, дехидратације, хипогликемије или поремећаја електролитне равнотеже у организму.
Савјетује се, посебно хроничним болесницима, да избјегавају боравак на отвореном од 10.00 до 17.00 часова, алкохол, заслађене и газиране сокове, те масну и зачињену храну.
Важне су довољне количине течности, те лаганију исхрану са више свјежег воћа и поврћа.
Одјећа треба да буде од природних материјала, свјетлијих боја, комотна, а главу треба заштитити шеширима, а обавезно је ношење сунчаних наочара.