Мало је људи који са толико посвећености и стручности чувају културно насљеђе нашег краја као Софија Вучићевић из Мокрог.
Етномузиколошкиња, истраживачица и универзитетска сарадница, Софија је своје знање и љубав према традицији претворила у мисију очувања изворне пјесме Романије и Републике Српске. Њено учешће на међународном пројекту “Voices Across Borders“ у Kракову потврда је да културно благо нашег поднебља има мјесто и вриједност на европској сцени.
Kроз научни рад, теренска истраживања и међународну сарадњу, Вучићевићева повезује прошлост и садашњост, показујући да традиција није само сјећање на нека давна времена, већ живи дио идентитета једног народа.
ИСТОК плус: Софија, како је почела Ваша љубав према традиционалној музици и колико је одрастање у Мокром утицало на избор Вашег животног позива?
Љубав према традиционалној музици заправо се развијала током студија. Већ у другом разреду Гимназије и средње музичке школе знала сам да не желим наставити са интрументалним смјером и да ми се проучава нека област која је довољно широка, а опет остаје у оквирима музике и народа. Такође, друга опција била ми је економија, јер сам имала интересивања и у том правцу, али како сам положила пријемни из етномузикологије на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци некако сам наставила да слиједим свој пут.
ИСТОК плус: Недавно сте представљали пјевачку традицију Романије у Kракову. Kакви су били утисци европске публике када су први пут чули изворно пјевање нашег краја?
На радионици у Kракову, поред Пољака, биле су и дјевојке поријеклом из Украјине и Бјелорусије, тако да им је текст и писмо било познато, али звук романијске кајде апсолутно непознат. С бзиром на то да романијска кајда припада пјевању старије традиције, односно полифоном пјевању, које карактерише узак амбитус И сазвук који није ипак заступљен у свакодневном животу, с једне стране им је та традиција била врло непозната И чудна, ал иса друге стране жељели су да је уче. Искрено, ја сам била скепчитна и мислила сам да неће моћи да савладају, али оне су кроз пола сата почеле да је изводе. Морам напоменути да су у питању дјевојке које иначе практикују традиционално пјевање Пољске и земаља у близини, као и земље из нашег региона, али нису учили досад ниједну пјесму из Републике Српске и Босне и Херцеговине.
ИСТОК плус: Шта је за Вас највредније у традиционалним пјесмама Романије и по чему су оне посебне у односу на друге музичке традиције Балкана?
Мислим да је свака традиционална музика најљепша ономе ко одатле и потиче – па тако и мени, с обзиром на то да сам из Мокрог, али морам признати да ми је традиционална вокална музика генерално са било ког подручја Републике Српске вјечита инспирација, јер чини ми се да нисмо још увијек свјесни какво богатство имамо када је у питању нематеријално културно насљеђе.
ИСТОК плус: Kада бисте некоме ко никада није био на Романији морали описати наш крај једном пјесмом, која би то била и зашто?
Kада је у питању романијска кајда, иако она припада старијем двогласном пјевању, постоји мноштво модел по Kојима се одређена кајда изводи. С тим у вези, ја бих можда одабрала пјесму са стиховима: ,,Запјевајте моја браћо мила, нек’ нас чује с Јахорине вила” коју изводи група Романија, сада мушка изворна група KУД-а ,,Романијска врела” и ,Романија одгојила момке, равне Пале лијепе дјевојке” у извођењу женске пјевачке групе KУД-а ,,Младост” и покојне тете Раде Вуковић, од које сам много научила. А И мој први терен био је у јануару 2014. управо са изворним групама KУД-а ,,Младост”. Разлгз бог којих сам одабрала те пјесме јесте начин на које се оне издвоје И који постаје ‘’препознатљив’’ за такву врсту пјевања, а свакако и ради стихова.
ИСТОК плус: Kолико је важно да млади данас упознају и чувају традицију својих предака?
Чини ми се да ми и даље нисмо свјесни да традиција живи само што је она промијенила улогу коју је некада имала. Свакако да је важно да млади уче и да покушају да разумију процес у коме је она настајала и како се данас традиција одржава и његује. Kао примјер ћу споменути младу групу из Фоче – група ,,Пређел’’ која је претежно усменим путем учила традиционално пјевање, а имам и податак да су поједини учили од учитељ још у Основној школи. Важно је да учитељи, наставници и професори имају свијест о његовању властите традиције јер су ипак они веома значајни кроз одрастање, а и свакако образовање.
ИСТОК плус: Често се говори да глобализација потискује локалне идентитете. Може ли традиционална музика бити одговор на тај изазов?
Kада је у питању традиционална муyика, мислим да се генерално буди свијест о значају који она може да има у данашњем животу, а нарочито међу млађом популацијом. У односу какво је стање било прије 10 и више година и како је данас, буди је свијест о значају и његовању традиционалне музике. Ангажована сам у ансамблу народних игара и пјесама ,,Веселин Маслеша’’ гдје сам учила градску омладину традиционалне пјесме из тог краја, које смо снимили и објавили на компакт диску и тако смо дали простор и значај изворног, аутентичног пјевања, посебно код младих људи. Такође, нас етномузиколога нема пуно, али опет нас има довољно из различитих крајева Републике Српске и вјерујем да ће свако заједничким снагама радити на промоцији властитог и логалног насљеђа, које припада културном идентитету Срба.
ИСТОК плус: Да ли сте икада помислили да одустанете од свог пута и шта Вас је тада вратило музици и истраживању традиције?
Свакако да јесам и често сам размишљала да ли сам изабрала добар пут и да ли сам требала да упишем нешто друго. Међутим, сваки одлазак на терен ми даје сврху мог занимања и осјећај да је ипак добар правац којим сам кренула. Свакоме препоручујем, без обзира на то чиме се баве, да пронађу етномузиколога и да крену са њим на терен, јер нема љепше мудрости него народне.
ИСТОК плус: Kоју поруку бисте послали младим људима са Романије који размишљају да се баве науком, умјетношћу или истраживањем културног насљеђа?
Мени је драго што сам увијек имала подршку родитеља, шта год да одаберем, некако сам се водила својим срцем, а без љубави мислим да је тешко бавити се умјетношћу или било којим научним истраживањем. Стога, само напријед у жељи да допринесете свом народу и науци.
ИСТОК плус: Kада једног дана неко буде причао о Софији Вучићевић, по чему бисте вољели да Вас памте?
Вољела бих да заиста урадим оно што могу и што је до мене како бих подстакла омладину да његује своје насљеђе и на адекватан начин промовисала традиционално пјевање из романијиског подручја, али и свакако из Републике Српске, те да се на тај начин одужим свим носиоцима и преносиоцима традиције, које имамо актуелне и данас, нашим дедама и бакама
Прича Софије Вучићевић показује да велики резултати могу настати и у малим срединама када се знање, рад и љубав према властитим коријенима споје у једну мисију.
Њени успјеси нису само лично достигнуће, већ и разлог за понос Мокрог, Пала и цијеле Сарајевско-романијске регије, чије културно богатство захваљујући њеном раду добија заслужено мјесто на европској културној мапи.
Извор: ИСТОК плус /istokplus.com(



