На данашњи дан прије 35 година започет је завршни чин разбијања Југославије. Једностраним проглашењем независности Словеније и Хрватске срушена је држава коју су стварале и браниле генерације наших предака, а Балкан је гурнут у период нестабилности чије посљедице осјећамо и данас.
Док су очигледно само Срби генерацијски, милом или силом, пропагандом и индоктринацијом, постајали Југословени, очигледно је да су Хрвати остали Хрвати, а Словенци остали Словенци. Чак су настале и нове „нације“ које до тада нису постојале на српском историјском простору.
Под паролама демократије и европских интеграција рушен је уставни поредак једне међународно признате државе. Умјесто дијалога и договора, изабран је пут сецесије, а умјесто поштовања права свих народа, наметнуто је право политички подобнијег (западним центрима моћи). Српски народ, који је вијековима плаћао високу цијену борбе за слободу и који је био један од главних стубова Југославије, нашао се пред свршеним чином.
Посебно је лицемјерно што су они који су тада подржавали рушење Југославије касније постали заговорници неповредивости граница и међународног права. Оно што је 1991. године представљано као легитимно право на отцјепљење, данас се у другим случајевима проглашава недопустивим (примјер Републике Српске).
Тридесет пет година касније јасно је да распад Југославије није донио обећани мир, просперитет и стабилност. Никоме! Чак ни западњачким перјаницама попут Хрватске и Словеније. Зашто? Па они су у ЕУ! Е та ЕУ није што је некад била (ако је икад и била то за шта се представљала)… Поред тога, Словенаца у читавом свијету има толико мало да ће постати статистичка грешка, а Хрвати толиком брзином нестају са просторе „лијепе њихове“, да ће та „лијепа“ очигледно постати „нечија туђа“. Није ово великосрпски коментар, нити мишљење да ће постати српска. У питању су чињенице које нимало не иду Хрватима у корист.
Рат је оставио иза себе подијељене народе, десетине хиљада жртава и трајне политичке спорове. Зато је 25. јун датум који подсјећа на почетак краја једне државе, али и на опасност политике која рушење заједничке куће представља као врхунски демократски домет. Честитамо свима који славе, а Србима за наук – не ослобађајте оне који цвијећем дочекују поробљиваче.
Извор: ИСТОК плус /исtoкплус.цом/